Eurasia Press & News
Od petka kada je Vučić razgovarao sa izaslanicima SAD, EU i tri najveće zemlje Unije Nemačke, Francuske i Italije, izostao je, bar javno, uobičajeni susret sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom, ali ne treba sumnjati da je ambasador na ovaj ili onaj način odavno informisan o zahtevima Zapada, moguće i daljim potezima Beograda i da ih moguće ne ocenjuje kao pozitivne, ukoliko Vučić zaista namerava da u perspektivi inetenzivnije i po njihovim pravilima sarađuje sa Zapadom u rešavanju odnosa Srbije i Kosova.
Zvaničnih reakcija još nema, a Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji, za Danas kaže bi do reakcija moglo doći.
On ukazuje na to da „u novonastalim okolnostima, kada je Aleksandar Vučić prihvatio evropski plan za Kosovo i kada će nastaviti pregovore, Rusija još nije direktno apostrofirana, niti su joj od strane Vučića najavljene sankcije“.
– Kao reakciju na te krupne političke događaje, treba očekivati oglašavanje Moskve, najverovatnije, preko portparolke ruskog MID-a, a zatim naravno i od strane drugih zvaničnika, političara i analitičar, sve u jednom tonu – eto i Srbija je poklekla, nije se drugo od nje ni očekivalo, do izdala nas – kaže Đukić.
Kako dodaje, zvanična ruska politika nikada neće uzeti u obzir stvarnu političku i zaista ekonomsku cenu koju Srbija plaća ne uvodeći sankcije, bar neki od devet paketa koliko ih je do sada objavljeno u Briselu, u EU.
– Na kraju, kada se dogodi i to da Srbija uvede (neke) sankcije RF, svrstava se u neprijateljske zemlje kao i druge, kao i Grčka koja je tamo upravo juče politički eksportovala. Trebalo bi na tom nivou i da se zaustavi ruska politika kontra sankcija prema Srbiji, jer EU nije uvela embargo na uvoz ruskog gasa u zemlje članice, pa bi svaka mera Rusije preko toga bila čista osvetnička politika prema dojučerasnjem bratskom narodu i prijateljskoj zemlji. Osim toga, ruski gas još jedino nesmetano teče turskim-balkanskim gasovodom u Evropu, istina u malom obimu, ali teče u jednu Mađarsku, istaknutu rusku prijateljsku zemlju u EU – navodi on.
Jelica Minić, predsednica Evropkog pokreta u Srbiji, smatra da su razmere ruskog uticaja u Srbiji veoma velike i nema sveobuhvatne slike u kojoj meri su prisutni u administraciji, strankama, civilnom društvu, medijima, a pre svega privredi, spoljnoj politici i bezbednosnim strukturama, i u skladu s tim koje sve poluge razornog dejstva mogu da povuku kada procene da treba sprečiti promene u Srbiji, u njenoj orujentacii ili izazvati konflikte na domaćoj sceni ili u regionu.
– Rusiji je u interesu da izazove konflikte u našem regionu i na tome predano radi. Svaka konsolidacija, smirivanje i jasno vezivanje za evroatlantske strukture zemalja regiona je protiv ruskog interesa. Ukoliko Srbija napravi zaokret prihvatanjem francusko-nemačkog plana, koji je sad već plan EU, sledi ruska kazna neizbežno. Jer je to uvod u distanciranje od Rusije – objašnjava ona.
Prema njenim rečima, unutrašnja i spoljna politika Srbije biće izložena brutalnom pritisku prema kome je prilično transparentno ubeđivanje sa Zapada, ma koliko bili teški argumenti, neuporedivo lakši teret na „vagi za tačno merenje“ na kojoj Srbija sve teže balansira.
– Posebno zastrašuje delovanje ruskih ultradesničarskih grupa kao što je grupa „Vagner“ ili „Noćni vukovi“ koje se previše i ne prikriva. Posebno zastrašuje „Ruski carski pokret“ čija je terorostička mreža razbijena širom Evrope i obučena je za brutalne smrtonosne akcije. U masi ruskih emigranata od više od 150.000 koji danas žive u Srbiji i čiji će se broj uvećavati sa daljim ratom u Ukrajini, dominira antiratna i antiputinovska mlada obrazovana populacija koja u skladu sa svojim stavovima počinja da se organizuje i javno deluje. Zato su izloženi potencijalnom teroru najmračnijih ruskih struktura kao i građani i grupe u Srbiji koji ih podržavaju – ukazuje ona.
Kako zaključuje, o tome treba što više pisati i istraživati da bi se građani u Srbiji bolje obavestili.
