Srbija i Kosovo: Šta sve ne znamo o pregovorima o nemačko-francuskom predlogu za rešenje odnosa Beograda i Prištine

Niko ga nije video, a svi o njemu imaju mišljenje.

Tajni predlog zapadnih diplomata o uređenju odnosa Srbije i Kosova pročitali su samo pregovarači, ali se o nepoznatom tekstu izjašnjavaju i u Srbiji, i na Kosovu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u petak razgovarao sa pregovaračkom petorkom, prisustvuje sednici Vlade Srbije gde informiše ministre o razgovorima sa posrednicima.

Evropski posrednik Miroslav Lajčak, američki izaslanik Gabrijel Eskobar, nemački i francuski specijalni savetnici Jens Pletner i Emanuel Bone, kao i savetnik italijanske premijerke Mario Talo još jednom su sa liderima Srbije i Kosova razgovarali o planu kojim bi trebalo da se urede odnosi Beograda i Prištine.

Ipak, ni posle tog sastanka javnosti nisu saopšteni bilo kakvi konkretni detalji o predlogu.

Predsednik Srbije kaže da je sa pregovaračima saglasan da zamrznuti konflikt nije rešenje jer bi bilo samo pitanje trenutka kada će neko da ga odmrzne.

„Spremni smo da prihvatimo koncept i radimo na implementaciji sporazuma, ali sam pokazao i svu brigu i rezervisanost o jednoj važnoj stvari – o kojoj ne mogu da govorim jer predlog nije javan“, rekao je Vučić, koji nije odgovarao na pitanja novinara.

Tokom večeri, predsednik će se još jednom u direktnom prenosu obratiti i građanima.

Pregovaračka petorka insistira na nemačko-francuskom planu za uređenje odnosa Srbije i Kosova
Pregovori u senci barikada: Šta je 2022. godina donela u odnosima Srbije i Kosova
Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu

Poslednji neposredni susret srpskog predsednika i kosovskog premijera u Briselu održan je u novembru 2022. godine.

Iz Evropske unije najavljeno je da se radi na organizaciji novog susreta Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.

Šta piše u predlogu sporazuma?

To znaju samo pregovarači.

Balkanski mediji – srpski, albanski, kosovski – objavljivali su prethodnih meseci navodno pouzdane nacrte sporazuma koji su sastavili zvaničnici iz Berlina i Pariza, ali nijedna od tih objava nije dobila zvaničnu potvrdu jedne, a kamoli dve pregovaračke strane.

Iako su u medijima navođena i različita već postojeća evropska rešenja za odnose manjinske zajednice u okviru šire države, ni takve teze nisu nikad zvanično potvrđene.

Na pitanje zašto je proces obavijen velom tajnosti, specijalni predstavnik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Zaracin rekao je u novembru 2022. godine za BBC na srpskom da se iz takve strategije očekuje bolji rezultat.

„Možda i pomaže to što nema nečega na šta svako može da reaguje u stilu Zapadnog Balkana i ubije ga u javnosti.

„Glasine često teraju strane da reaguju i time neki predlog može biti uništen i pre nego što je formulisan.“

Tajnost koja već mesecima prekriva pregovore o ovom predlogu za ministra spoljnih poslova Srbije Ivicu Dačića deo je procesa.

„Zahtev predlagača je da se ništa ne pokazuje javnosti dok ne postoji nešto oko čega postoji dogovor.

„Sa naše strane zato nikad ništa nije bilo objavljeno, za razliku od albanskih medija koji su objavljivali neke varijante koje su se ispostavile kao netačne“, rekao je Dačić za BBC na srpskom u decembru 2022. godine.

Predsednik Srbije je u oktobru 2022. rekao da ne može da otkriva sve, ali da je suština predloga da Kosovo dobije članstvo u UN, a Srbija ubrzani ulazak u EU.

Rekao je i da Srbija to ne može da prihvati.

Isto je rekao i Dačić.

Francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine ne možemo da prihvatimo, jer se u njemu polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar, rekao je Dačić za TV Prva početkom novembra prošle godine.

Prema njegovim rečima, u dokumentu se ne predviđa da Srbija mora da prizna Kosovo, već da to učini neprotivljenjem članstvu u međunarodnim organizacijama.

Koja su ovlašćenja pregovarača?

S jedne strane predsednik, s druge strane premijer, između njih petorica posrednika različitih funkcija.

Srbiju na razgovorima predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.

Njegova ovlašćenja definiše Ustav Srbije koji u prvoj tački ovlašćenja Predsednika navodi predstavljanje Srbije u zemlji i inostranstvu.

Iako je funkcija predsednika u Srbiji uglavnom protokolarna, najviši predstavnici Vlade Srbije ne učestvuju u razgovorima.

„Ja ne učestvujem u pregovorima, na čelu tima je predsednik Vučić sa saradnicima, pre svega iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju“, rekao je za BBC na srpskom šef diplomatije Ivica Dačić.

O pregovorima ništa ne znaju ni poslanici Skupštine Srbije.

Poslednji put, parlament je o razgovorima koje je predsednik Srbije vodio sa kosovskim premijerom u Briselu debatovao u septembru 2022. godine.

U vreme kada je nemačko-francuski predlog već postojao, predsednik Srbije ga poslanicima nije ni pomenuo.

Vučić je izveštaje poslanicima Skupštine Srbije o Kosovu podnosio i 2019. i 2021. godine.

Takođe, poslednja pregovaračka platforma koju je utvrdila Skupština Srbije i koja daje detaljna uputstva visokim zvaničnicima doneta je pre tačno deset godina – još u januaru 2013.

U ime Kosova, pregovore vodi premijer Aljbin Kurti.

Kurtijeva partija Samoopredeljenje ostvarila je ubedljivu pobedu na poslednjim parlamentarnim izborima na Kosovu, pa je preuzela odgovornost za rukovođenje celokupnom vladom.

Lidera Samoopredeljenja to je ustoličilo u ključnog pregovarača sa Srbijom, jer je najveća politička moć u njegovim rukama.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je na ovu funkciju došla upravo uz podršku Kurtijeve stranke, ne učestvuje na sastancima sa pregovaračima – baš kao i srpska premijerka Ana Brnabić.

Međunarodni pregovarački tim ima pet članova.

Jens Pletner i Emanuel Bone, spoljnopolitički savetnici nemačkog kancelara i francuskog predsednika, tvorci su nacrta tajnog sporazuma, ali se do sada o njegovom sadržaju nisu izjašnjavali.

Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan, i do sada je predvodio direktne pregovore Vučića i Kurtija, ali se na njima bavio uglavnom „gašenjem požara“ i rešavanjem aktuelnih kriza.

Gabrijel Eskobar je visoki američki izaslanik za Zapadni Balkan čiji je zadatak bio da podrži pregovarače u ime Vašingtona, ali je bio i izrazito aktivan u izjavama medijima.

Mario Talo je savetnik italijanske premijerke i prvi put se priključio posredničkom timu uoči prošlonedeljne posete Prištini i Beogradu.

Kakvi su rokovi za dogovor?

I po ovom pitanju, postoje samo medijske spekulacije – zvanični rok nikad nije naveden.

Pisalo se da pregovori moraju da daju rezultat do kraja 2022. godine, pa potom u martu ili aprilu 2023, na prvu godišnjicu početka ruskog napada na Ukrajinu 24. februara, pominjano je proleće ili rano leto iste godine.

„Ne mora se nešto uraditi sutra ili prekosutra, ali jasno je da vreme nije neograničeno.

„Ne znam da postoji direktan pritisak vremena, ali postoji neki vremenski prostor koji nije večit – mada nisam siguran da stvari mogu da budu gotove za nekoliko meseci“, rekao je za BBC na srpskom slovenački specijalni izaslanik Anžej Frangeš u novembru 2022. godine.

Nemački kancelar Olaf Šolc u novembru 2022. godine rekao je da predlog postoji, da bi predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen potvrdila je da je inicijativa postala i deo dijaloga Beograda i Prištine.

Predlog, međutim, još nije obelodanjen.

„Sporazum mora biti postignut.

„Nemačka i francuska vlada, kao i Evropska komisija daju sve od sebe da bi ovo bilo moguće, aktivno smo uključeni u razgovore sa obema stranama i nadamo se da će uskoro biti moguć napredak ali za to nam treba strpljenje i mnogo napora“, poručio je Šolc u novembru 2022.