Burna politička sedmica pred nama: U Prištini o ZSO, u Beogradu zaseda Skupština

Pred nama je burna politička sedmica, kada bi, prema najavama prvo u Prištini trebalo da budu razmatrani predlozi o Zajednici srpskih opština, dok bi parlament Srbije u Beogrardu trebalo da raspravlja o francusko-nemačkom planu za Kosovo.

Nemačka Fondacija Fridrih Ebert (FES) najavila je da će u ponedeljak, 30. januara, objaviti nacrt statuta Zajednice srpskih opština, kojoj su, preformulisali i naziv u „Zajednica opština u Republici Kosovo u kojima je zajednica kosovskih Srba većina“, preneli su kosovski mediji.

U zvaničnom pozivu na događaj, navodi se da je reč o prezentaciji statuta „Asocijacije opština u Republici Kosovo u kojoj je zajednica kosovskih Srba većina“, koji je, kako se dodaje, izrađen u partnerstvu sa Evropskim institutom za mir.

Ovaj događaj najavljen je dan uoči sastanka američkog ambasadora u Prištni Džefri Hovenijera sa svim strankama o ZSO, sutradan 31. januara.

Sastanak je inicirala američka ambasada, a kako se saznaje, pozvane su i srpske i albanske nevladine i političke organizacije, od kojih su neke i vanparlamentarne.

„Institucionalno, unutar američke ambasade počinju razgovori 31. januara, gde su pozvani i predstavnici partija i nevladinih organizacija na razgovore, koji će biti potpuno zatvoreni za javnost. To je nagoveštaj da će Amerika, pre implementacije dogovora o projektima približavanja ili puta Kosova u međunarodne institucije, morati da se reši formiranje ZSO“, izjavila je za Danas Rada Trajković.

Ona je potvrdila da će Nenad Rašić, ministar u Vladi Kosova za zajednice i povratak, čija je savetnica, učestvovati na ovom sastanku.

Dan kasnije, u četvrtak 2. februara trebalo bi da zaseda Narodna skupština povodom francusko-nemačkog plana za Kosovo, pošto je jedan broj opozicionih političkih klubova odbio poziv Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i SNS, da se o tome raspravlja na zatvorenim konsultacijama u parlamentu.

„Rekli su da ne žele da razgovaraju ili bar dobar deo njih ne želi javnu manifestaciju, predstavu za svoje političko delovanje. Žao mi je što nisu razumeli da je država važnija od političkih interesa bilo koje stranke, bilo koga od nas. Moja obaveza je da, poštujući parlament, izađem u susret svim njihovim zahtevima. Pojaviću se u Narodnoj skupštini, odgovarati na sva pitanja i boriti se za Kosovo i Metohiju i našu Srbiju“, poručio je Vučić 25. januara u video poruci preko Instagrama.

Mediji najavljuju da će sednica trajati nekoliko dana.

Vučić je prethodno 23. januara u obraćanju javnosti izjavio je da mu je evropsko-američki diplomatski tim preneo da će, ukoliko ne prihvati francusko-nemački plan za Kosovo, Srbija biti suočena sa zaustavljanjem evropskih integracija i investicija, kao i sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu.

Mada međunarodni zvaničnici institiraju na tome da je francusko-nemački papir nije (još uvek) za javnost, kako bi se lideri mogli da pregovaraju u atmosferi poverenja, srpska opozicija traži od Vučića da ovaj predlog objavi.

„Mi trenutno imamo javne pregovore o tajnom papiru, a to je nemoguće“, kazao je Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde.

U medijima je objavljeno više verzija tog nezvaničnog dokumenta, a Miroslav Lajčak, izaslanik EU za pregovore Beograda i Prištine, rekao je da predlog ima 11 tačaka i da su sve verzije objavljene u medijima izmišljotina.

Vučić je posle sastanka sa diplomatskom petorkom 20. januara, kada je prvi put obavestio javnost da Srbija prihvata koncept tog predloga i da o njemu pregovara, naveo i da će tražiti mišljenje Vlade, parlamenta i članova svih važnih društvenih grupa.

Neposredno pre nego što je postojanje konkrentnog francusko-nemačkog plana, koji se još naziva i Šolc-Markonov plan, po imenima predsednika Nemačke i Francuske Olafa Šolca i Emanulea Makrona, dospelo u javnost, Skupština Srbije je sredinom septembra raspravljala o Izveštaju Kancelarije Vlade Srbije za KiM o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prištini.

Vučić je dva dana pred parlamentom odgovarao opoziciji i poslanicima vladajuće većine na primedbe na ovaj Izveštaj, koji je potom usvojen sa 148 glasova za, od 250 koliko broji parlament.

Od spoljnopolitičkih aktivnosti u Beogradu ove sedmice, zanimljiva je i oproštajna poseta odlazećeg češkog predsednika Miloša Zemana, u ponedeljak 30. januara, nakon što će za vikend biti poznato ko će pobediti u drugom krugu predsedničkih izbora u ovoj zemllji.