Aleksandar Vučić u najvećoj meri oblikuje javno mnjenje i ima ogroman uticaj na svoje birače, odnosno – on bi u puno toga mogao da ih ubedi. Čak i u vezi sa Kosovom. Ima tu snagu, ali sve dok se ne dođe do onog trenutka kada govorimo o eksplicitnoj nezavisnosti i primanju Kosova u UN.
To je ta neka tačka, gde se postavlja pitanje da li bi on to uspeo i mogao uz svu svoju popularnost, snagu i pozicija u medijima – kaže za Danas Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“.
Upitan o raspoloženju i opredeljenju građana Srbije u vezi sa predstojećim događajima koji se odnose na rešavanje pitanja Kosova, potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa i činioca koji vode ka konačnom rešenju, sagovornik Danasa kaže da ne veruje da će doći do nekog eksplicitnog stava.
– Vidite, kad je napravljen Kumanovski sporazum, pitanje je kakav bi ishod referenduma tada bio, kada vam padaju bombe… Pitanje je dalje kakav bi sad referendum bio u uslovno rečeno mirnodopskim okolnostima. Puno zavisi od straha građana, odnosno njihovih očekivanja – kaže Vladimir Pejić.
Kako dodaje, teško je postaviti konkretno pitanje građanima u ovom trenutku – da li su za ili protiv prihvatanja nekog sporazuma sa Kosovom, jer još uvek se ne zna šta u tom sporazumu piše.
Međutim, napominje Pejić, opšti stav biračkog tela, a što je poznato od ranije, jeste da je većina protiv nezavisnosti Kosova i sankcija protiv Rusiji.
– Kada je reč o ponašanju vlasti u odnosu na pitanje Kosova, teško je napraviti poređenje u odnosu na prošli period jer je način na koji se komunicira sa javnim mnjenjem dosta različit. U jednom trenutku imamo različite analitičare i medije koji su bliski tome da se odbije sporazum sa Kosovom, dakle, narativ koji je bliži proruskim stanovištima, a potom u isto vreme, ili dan posle, neki, koji su, takođe, bliži vlastima, govore o velikim i teškim posledicama ukoliko se napravi nekakva kontra svemu tome i ako se ne prihvati sporazum – objašnjava Vladimir Pejić.
Prema njegovim rečima, ne možemo još reći da vlast na bilo koji način favorizuje bilo koju opciju.
To ne znači, ističe, da Aleksandar Vučić nije za jednu od te dve opcije ali „čini se da se u ovom trenutku stav vlasti deluje neopredeljen“.
– Odnosno, oni možda i jesu opredeljeni, ali na osnovu ponašanja ne može da pretpostaviti za šta su. Donekle, to mogu da razumem, jer i stranke koje nisu na vlasti, kao i u širem javno mnjenju nemamo tako jasno izražena rešenja pa da je neko bliži jednom ili drugom. Kako god okrenemo biće teško za Srbiju a samim tim i za vlast. Tim nekim kombinovanjem strategija i obraćanjem javnog mnjenja pokušava se možda ići iz jednog u drugo raspoloženje biračkog tela. Ali, to je sve moguće sve dok još uvek nije jasno da li će zaista biti pred Srbiju ispostavljen neki ultimatum koji će biti – uzmi ili ostavi – kaže naš sagovornik.
Naglašava da sada, i dalje, ne samo vlast, već se to može videti da i kod ostalih učesnika u političkom životu – vrlo je malo onih koji su jasno izraženi za jednu ili drugu opciju.
– Ili, što je još gore, i kod onih malobrojnih opredeljenih nismo čuli i – kako? Politički je mnogo bolje da postoji neki stav, jer istraživanja pokazuju da to birači više cene. Međutim, hajde da stanem ovaj put na stranu političara, jer nije tako lako odrediti se. Pričam u kontekstu dobijanja političkih poena. A, sad, ko šta lično misli… Vrednosni sudovi su lična stvar – zaključuje Vladimir Pejić.