Iako su SPC i njen poglavar patrijarh Porfirije uvek tu da „pruže utehu, zaštitu i oprost“ lideru SNS, Aleksandru Vučiću, koji obavlja i funkciju predsednika Srbije, ovog puta je Vučić sam pred verujućom i neverujućom javnošću posle susreta s „velikom petorkom“ i utimatumom koji je pred njega stavljen da prihvati francusko-nemački plan.
Porfirije se naime, slučajno ili namerno, zaputio u Sjedinjene Američke Države samo dan nakon što se Vučić obratio javnosti i saopštio pod kojim je pritiskom te da prihvata primenu koncepta evropsko-američkog plana za odnose Kosova i Srbije. Njih dvojica su se javno poslednji put videli na dan patrijarhove slave na kojoj ga je Vučić obavestio o težini pritisaka sa kojima se Srbija suočava po pitanju Kosova i Metohije.
Porfirije u SAD boravi od 24. januara i biće tamo do 5. februara, a 2. februara počinje posebna sednica Skupštine Srbije o Kosovu na kojoj zainteresovana javnost očekuje da čuje još detalja iz plana koji se pred Beograd stavlja i namerama Srbije.
Upitan da li je odustvo patrijarha znakovito i koja je politička težina tog odsustva politikolog Cvijetin Milivojević odgovara da jeste znakovito ali da ne zna da li je učinkovito.
On smatra da se patrijarh „povlači“ zbog crkvenih interesa odnosno da očekuje da će Amrikanci, koju su se uključili u ovaj proces, obezbediti autonomiju sprskih crkava i manastira na KiM.
– Primetili ste da je Porfirije bio gost na Badnji dan u Zagrebu takoreći u državnoj delegaciji sa ministrom spoljnih poslova gde se sreo sa delegacijom Hrvatske u kojoj su bili premijer Plenković i predstavnici srpske zajednice iz Hrvatske. Onda se desila sledeća bitna stvar. Patrijarh Porfirije je eskivirao obeležavanje Dana Republike Srpske. Mogu da razumem da je eskivirao paradu u Istočnom Sarajevu, ali on je eskivirao i svečarski deo proslave. I da stvar bude još tužnija, bio je i odlikovan, ali se nije pojavio uz nevešto tehničko obeveštenje da je bio sprečen iz zdravstvenih razloga. A onda se nekoliko dana kasnije ekspresno zaputio „preko bare“ – podseća Milivojević.
Šta poglavar SPC očekuje do Amerikanaca
Kako dodaje, u međuvremenu, kontakti koje su imali predstavnici američke administracije su bili u svetlu ne samo podgrejavanja nade da će biti formirana ZSO na Kosovu nego, čini mu se, i u svetlu podgrevanja dela priče koji je prošao usput, a to je posebna zaštita za hrišćanske kulturno-istorijske spomenike na KiM.
– To je bilo u Ahtisarijevom planu i nema veze sa ZSO. ZSO je nešto što se može nazvati uslovno delimično politilko-teritorijalna zajednica sa ne baš puno ovlašćenja, a najveći broj tih kulturno-istorijskih spomenika se nalazi van teritorije opština iz ZSO. Čini mi se da je na neki način patrijarh eskivirao odlazak u Banjaluku da ne bi suviše stavljao prst u oko Amerikancima očekujući od njih da će verovatno da poguraju i taj deo priče u ZSO što bi se moglo nazvati neka vrsta autonomije za srpske srednjevekovne manastire – kaže on.
Prema njegovim rečima, vrlo je bitno i to što je bez objašnjenja SPC priznala autokefalnost Ohridske arhiepiskopije Makedonske pravoslavne crkve.
– Opet uz, čini mi se, zasluge Amerikanaca, jer je Carigradski, odnosno Vaseljenski patrijarh, na neki način u najbližoj političkoj saradnji sa zapadnim delom međunarodne zajednice pre svega sa SAD. To mi se činilo da je deo nekog većeg paketa. Malo je primećeno u našoj javnosti, a vrlo je važno i da je jedan od lobista za neučlanjenje Kosova u Unesko Vatikan. Zaboravljamo da Vatikan smatra da su ti hrišćanski spomenici na neki način kulturno i duhovno bogatstvo celog hrišćanstva ne samo SPC. Uz Rusiju koja je u tome najviše pomogla, verovatno je tu i Vatikan. Sve to gledam u paketu – navodi on.
Patrijarh pomaže SNS i Vučiću
Na pitanje da li će ponašanje patrijarha biti učinkovito, odgovara da onaj ko želi kompromis između Srbije i jednog njenog dela koji je otcepljen treba da oslušne i ono što je rekao predsednik Hrvatske Zoran Milanović.
– Hrvatska je među prvima priznala nezavisnost Kosova, ali je Milanović definisao stvar, odnosno da je to bila aneksija samo što su tu aneksiju u ime Kosova izvršile zemlje članice NATO, kao što ankesiju dela teritorije Ukrajine sada vrši Rusija. To je to. Onaj ko želi da priča o kompromisu između dve krajnosti jednoj da Kosovo želi nezavisnost i drugoj da je po ustavu Srbije ono njen deo ne može da priča o nekavoj ZSO koja je bez sadržaja. Plan Fridrih Ebert fondacije predviđa da se ZSO formira jedino i isključivo po ustavu i zakonima Kosova. Čak i budžet ZSO određuje Vlada Kosova. To nije kompromis. Kompromis može da bude nešto što je na tragu onog što je urađeno u BiH. Zna se da je tvorac sporazuma iz Dejtona američka administracija. Oni jako dobro znaju šta je kompromis, ako ga žele – kaže naš sagovornik.
Upitan da li onda u tom kontekstu može da se kaže da je patrijarh politički naivan, odgovara da nije.
– On jeste čovek koji je za moj ukus i za ukus većine građana Srbije isuviše blizu jednoj političkoj stranci. Neću baš reći da je njen aktivista, ali bespoštedno pomaže jednoj političkoj stranci, a to je SNS, i jednom političaru koji se zove Aleksandar Vučić. I to ne bi bilo sporno da je on u najbližim odnosima sa predsednikom Srbije, ali on je vrlo često u najbližim odnosima sa predsednikom SNS. To što je reč o istoj ličnosti to je druag stvar. Ali nije politički naivan – ukazuje Milivojević.
Da li će Porfirije zbog stranačkih i političkih interesa kapitulirati
Kako navodi, on verovatno zna šta hoće i pretpostavlja da mu je cilj da iskoristi pregovore za afirmaciju onoga što je zahtev SPC.
– Jasno je da dokle god ima podršku Vatikana, a u ovom trenutku je ima, i ima podršku Ruske pravoslavne crkve, kao najjače crkve unutar pravoslavlja, dakle oba stuba hrišćanstva, on je u dobroj pregovaračkoj pozicji. Da li će on u jednom trenutku zbog nekih stranačkih i političkih intersa SNS faktički kapitulirati ne znam. Ostaje da se nadamo da su Amerikanci možda smislili da urade nešto kao neku vrstu nagrade post festum za to što je SPC priznala autokefalnost Ohridske arhiepiskopije makedonske pravoslavne crkve – zaključuje Cvijetin Milivojević.