Eurasia Press & News
Jedna stvar koja promenila sve u Evropi je rat u Ukrajini, ističe na početku razgovora za Danas Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu i stručnjak za jugoistočnu Evropu.
Kako objašnjava, Evropa nikada sebe nije smatrala bezbednosnom i vojnom unijom.
On podseća da je EU nastala kao ekonomski dogovor između Francuske i Nemačke.
“Postalo je jasno da Evropa mora da misli više na bezbednost, ali i da bude ozbiljnija u svom ujedinjenju, što uglavnom i jeste. Posotoje neka odstupanja, na primer u Mađarskoj i Poljskoj, ali EU je održala jedinstvo i mislim da im je je Uniji postalo važno da spreči ili da reši konflikte u Evropi”, ukazuje Gordi.
Mislim da zato je zato, dodaje on, pritisak ovoliko da se postigne dogovor između Kosova i Srbije.
“I jedna i druga strana se opiru, jer igraju veoma dugo na privremene dogovore što je bilo profitabilno i za Kosovo i za Srbiju”, kaže Gordi.
Kako naglašava, Evropa ne može sebi da priušti konflikte.
Kako onda vidite trenutne odnose u regionu?
– Ne možemo da govorimo o Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj odvojeno, jer mnogi konflikti u BiH bujaju zbog političkih konflikata u Hrvatskoj. Glavni politički akteri u Hrvatskoj pomažu jedni drugima u podrivanju nacionalizma u BiH. U ovakavom scenariju, EU poseduje više moći da disciplinuje Hrvatsku nego Mađarsku, na primer. To će se verovatno destiti, iako visoki predstavnik u BiH trenutno u tome odmaže. Druga stvar koja se dešava, a koju vidimo u eskalacijama na Severu Kosovu, ili incidentima koje pravi Milorad Dodik u BiH, jeste to da bi Rusija najviše volela ukoliko bi izbio novi konflikt negde u Evropi, a Balkan je jedino mesto gde imaju kapaciteta za to. Razlog zbog kojeg Rusija voli da se igra na Balkanu je to što to za zvaničnu Moskvu takav sukob ne bi bio skup i ne bi bio toliko rizično. Naime, mogu da ga završe kad njima odgovara.
Dakle, situacija između Kosova i Srbije je kritična. Da li mislite da postoji rešenje, na primer u vidu prihvatanja francusko-nemačkog dokumenta?
– Taj dokument je dobar kao model da se krene napred. Sličan je modelu Istočne i Zapadne Nemačke, dakle Srbija ne mora da priznaju međusobnu nezavisnost, ali moraju da pristanu na to da ne napadaju jedni druge. Ovo nije dugoročno rešenje, podsetiću da nije bilo ni za Nemačku, ali je svakako bolje od periodičnih eskalacija. Bez obzira šta izjavljuju Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, obojica su svesni da moraju da naprave kompromis. EU je voljna da Vučiću pogleda kroz prste i da ne traži od njega da prizna nezavisnost Kosova dok god on obeća da neće stvarati probleme. Neobično je što se osnivanje Zajednice srpskih opština uopšte postavlja sad kao pitanje pošto je već dogovoreno ranije. Mislim da je jasno da Srbija mora definitivno da napravi kompromis i uspostavi nekakvu vladavinu prava na Severu Kosova. Kosovo već neko vreme ima podršku SAD i Evrope, sem dok je Donald Tramp bio predsednik, pa kosovska vlast na čelu sa Kurtijem smatra da ne mora da pravi komprimise sa Srbijom.
Ali, Vučić je na vlasti u Srbiji više od decenije. Zašto je EU čekala ovoliko da ga, tako da kažem, pritisne tek sada?
– Najkraći odgovor – zbog Ukrajine. EU je shvatila da mora da reši sve nesuglasice, odnosno konflikte kako bi mogla da se suprostavi Rusiji.
U tom smislu, da li će Vučić uvesti sankcije Rusiji?
– Mislim da je on pametno sračunao, odnosno napravio kalkulacije – sedi i čeka da vidi ko će imati prednost. Nije uveo sankcije, a SAD i EU to tolerišu, jer znaju da Vučić ima poteškoća zbog odnosa Srbije i Rusije. Mislim da i on zna da će na kraju uvesti sankcije Rusiji, ali da zbog toga što je toliko čekao neće dobiti minus od EU, već će biti pohvaljen.
Kakva budućnost čeka BiH, hoće li ostati u ovim granicama?
– Verovatno hoće. Mislim da ljudi neće dozvoliti povratak nasilja u BiH. Glavni problem u BiH je nedostatak ustava. Kada je Džozef Bajden postao predsednik SAD, mnogi u Vašingtonu su mislili da će svoju moć da ustali u spoljnoj politici pošto je, da tako kažem, bio slab u unutrašnjoj, te da bi BiH mogla da bude mesto gde će to da uradi. Nije hteo da “dira” Kosovo. Velika greška koju pravi međunarodna zajednica u Bosni je to što ignoriše civilno društvo, misleći da će utičući na političke lidere može da promene stanje u toj državi. Jedini način da se donese ustav u BiH jeste da se uključi i civilni sektor i da predloži neki model političkim liderima. Takođe, visoki predstavnik u BiH trenutno to otežava.
Nacionalizam nastavlja da jača u regionu. Može li uopšte da dođe do pomirenja?
– Nisam optimističan da će države u regionu postati članice EU, čak ni Severna Makedonija, jer nema mnogo entuzijzma za proširenjem među članicama Unije. Mislim da je realnije da države regiona imaju blizak odnos sa EU nego da joj se pridruže. Jačanje desnih stranaka u Srbiji i drugim zemljama je stara priča. Međutim, poslednjih godina se ipak dešavaju pozitivne stvari, poput pobede koalicije Možemo u Hrvatskoj i preuzimanja vlasti u Zagrebu, kao i ulazak koalicije Moramo u paralament Srbije. U Sarajevu ima slična koalicija, u Sloveniji je Janša pobeđen… Ipak se vide promene u razmišljanju ljudi i mlađih generacija.
Uskoro će biti godina od invazije Rusije na Ukrajinu. Da li ste bili iznenađeni invazijom?
– Bio sam iznenađen, iako su ljudi mesecima govorili o tome. Nije bilo smisla da Rusija uradi tako nešto kad je već sve dobijala, na primer to što Ukrajina nije članica NATO-a. Rusija nije globalna sila nakon pada Sovjetskog saveza, ali možemo da kažemo da jeste regionalna sila. Mit o tome da je globalna sila je uništen, na primer to o nepobedljivoj ruskoj vojsci. Naime, u ruskoj vojci ima korupcije, ozbiljnih problema u lancu komandovanja… Koriste Vagner grupu i Čečence jer nemaju lojalnost svojih vojnika.
Vidite li kraj rata?
– Teško mi je da zamislim da se Rusija preda, a pomoć koju dobija Ukrajina od Zapada je velika. Teško je predvideti budućnost, ali ako se nešto baš dramatično ne desi, mislim da će rat trajati dugo.
Da li Putin mođe biti zaustavljen?
– Čak i kada on ne bi više bio na toj poziciji, verovatno bi ga zamenio neko još radikalniji.
