Utisak nedelje: Kakav će biti epilog evropskog predloga za Kosovo

Da li je evropski predlog, odnosno francusko-nemački plan, zaista rešenje za Kosovo. O ovoj temi u večerašnjem „Utisku nedelje“ govorili su profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar, urednica KoSSev-a Tatjana Lazarević i istoričar Milan St. Protić.

Istoričar Milan St. Protić ocenio je da je ovaj evropski predlog nepovoljan za Srbiju i dodao da su do takvog nepovoljnog sporazuma doveli pregovori koji su vođeni, kako je istakao, pogrešnim putem, prenosi Nova.rs.

Kako navode, Protić je istakao da nas istorija uči da je u poslednjih 80 godina „iz koraka u korak“ Kosovo sve dalje od Srbije.

„Ono što je bitno jeste da je pregovore trebalo voditi drugačije…. Ja se trudim koliko mogu da sagledam srpstvo u celini i ta ocena do koje dolazim je katastrofalna. Poslednji popis pokazuje na kakvoj se nizbrdici nalazimo, a da ne govorimo o stanju morala, ekonomije ili institucija“, rekao je Protić u „Utisku nedelje“ na TV Nova S.

St Protić o licemerju političara i Kosovu: Obučemo skupa odela, sednemo u limuzine do tamo, podelimo neke poklončiće i mislimo da smo nešto uradili.

On je ocenio da smo još 2001. godine imali neku šansu da se nešto uradi i da je ona propuštena“.

„Pregovori su bili katastrofalni i ovo je jedino što smo mogli da očekujemo“, naveo je on.

On je istakao da je jedina „slamka spasa“ za Srbiju i srpski narod da postane punopravna članica Evropske unije.

„Nisam čak ni to da siguran da je garancija, ako prihvatimo ovaj plan… Onog trenutka kada Srbija postane punopravna članica EU diže se rampa na članstvo Kosova u UN“, rekao je on,

Upitan o svojoj izjavi da je tokom jednog gostovanja uputio savet Srbima na Kosovu da se „dosele u Srbiju“, Protić je istakao da na Kosovu stradaju „neki nevini i nedužni ljudi“, a koje mi koristimo kao argument za odbranu teritorije.

„A vrlo dobro znamo da to neće promeniti ništa, već naprotiv“, rekao je on i dodao da je njemu postalo „licemerno i bezdušno prema sopstvenom narodu o kojem navodno brinemo“.

„Obučemo skupa odela, sednemo u skupe limuzine, odemo tamo na nekoliko sati i podelimo im neke poklončiće i keks i čokolade i mislimo da smo nešto uradili. To je za mene najveći stepen nacionalne hipokrizije. Znamo da im bolje neće biti, nikad“, izjavio je gost „Utiska nedelje“ i dodao:

„Da li je Kosovo član Ujedinjenih nacija ili ne, da li će to nekako da se reflektuje na život Srba na Kosovu? Neće. To je kapric Beograda da im ne da, a kapric Albanaca da uđu. Kapric Zapada da istera ono što je započeo.“

On je naveo da našu državu zanima samo teritorija, a ne sudbina našeg naroda, sveta mesta ili verski objekti.

Urednica KoSSev-a Tatjana Lazarević ocenila je da je ovo najkritičniji momenat kada se govori o pitanju Kosova.

„Ja ne znam šta je sadržina tog plana i ne volim da govorim o sadržaju koji nisam videla. Nenormalno je govoriti javno o nečemu što predstavlja deo tajne diplomatije, a posebno dok na terenu traje kriza“, rekla je ona o francusko-nemačkom predlogu i dodala da se kriza „zahuktava“.

„Mogao bi da bude početak završnice. Kriza je toliko vidljiva i evidentna, dok se za jednim visokim političkim stolom radi uspeha pregovroa ta sadržina drži tajnovitom, ono što ne mogu da razumem je da o ovoliko u javnosti govorimo o nekom dokumentu o čijem sadržaju niko ništa ne zna, sem 3-4 čoveka iz visoke politike“, dodala je ona.

Lazarevića smatra da nisu u pravu ni oni koji ovaj predlog vide kao „konačnu izdaju Kosova“, kao ni oni koji kažu da je to neki „međusporazum“.

„To za nas nije samo papir nego nešto što na najdirektniji mogući i loš način utiče na naše živote“, rekla je ona.

Ona je ocenila da je sve što je dolazilo sa Zapada 1999. godine u percepciji kosovskih Srba bila „isključivo isterivanje Srbije sa Kosova“.

Tatjana Lazarević Foto: Ivan Dinić/Nova
Dodala je i da su međunarodne snage u međuvremenu postala strana od koje Srbi sa Kosova traže zaštitu.

„Srbi na Kosovu nemaju drugog saveznika od tih istih međunarodnih predstavnika“, rekla je ona.

Lazarević je istakla da ne može da zamisli da Srbija dobije punoprvno članstvo u EU onog trenutka kada zvanično digne ruke od Kosova.

„Ne mogu da zamislim da će Srbija dobiti kompenzaciju za to. Ne mogu da zamislim da Srbija ovakva kakva jeste i kada uđe u EU, šta se u tom trenutku menja“, upitala je ona.

Urednica KoSSev-a je zamerila srpskim vlastima i to što u pregovore nije slala „najbolje što ima“.

Ona je istakla i da je njen „lični problem sa Beogradom“ taj što smo kao narod neumereni u svemu.

„Idemo jednog ekstrema u drugi, smetaju mi te dve ekstremne Srbije, takzovana desna Srbija ili taj drugi ekstrem koji se podvodi pod drugosrbijansku neoliberalnu javnost. Ne vidim tu ‘zdravu’ i ‘normalnu’ Srbiju u sredini“, izjavila je Lazarević.

Ona je i ocenila da smo u Srbiji nažalost prilično medijski nepismeni, te da nemamo vremena da pratimo medijski sadržaj onako kako ga treba pratiti i da zapravo „ne umemo da slušamo“.

Profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar smatra da je francuski-nemački predlog neprihvatljiv za Srbiju.

„Zato što to praktično odvaja Kosovo u državnom smislu. Naročito je važan član koji kaže da se neće uticati na prijem u međunarodnim organizacijama jer posledice prijema u UNESCO mogu biti jako velike“, ocenio je Lompar u „Utisku nedelje“.

Evropski predlog je, kako je naveo, način da se na jedan „puzajući“ način dovede Kosovo do neke međunarodne afirmacije, posebno u slučaju pet članica EU koje ne priznaju Kosovo.

„Ako dozvolimo put Kosova u međunarodnim organizacijama, onda smo prećutno pristali na međunarodno priznanje, samo će ono biti na drugi način imenovano“, rekao je Lompar.

On je istakao i da ne bi prihvatio evropski predlog ni u zamenu za punopravno članstvo u EU.

„Smatram da je u ovom trenutku jedino što bi moglo da zaustavi ovo ubrznao kretanje ka nekom nepovoljnom ishodu je zadržavanje unutar stanja zamrznutog sukoba“, rekao je Lompar i ocenio da je Briselskim sporazumom „upropašteno bolje faktičko stanje“.

On je dodao i da se treba vratiti na temu koja je nekada bila aktuelna, a to su „standardi pre razgovora o statusu“.

„Ne može biti razgovora o bilo kakvom obliku dok se ne zadovolje elementarni evropski standardi“, rekao je Lompar i dodao da je Srbija „vekovima uvek služila da Srbi van Srbije imaju gde da dođu“.