Prvostepena presuda u predmetu „Specijalizovani tužilac protiv Saliha Mustafe“ izrečena je 16. 12. 2022. godine.
Presuda je redigovana i objavljena na engleskom jeziku. Ima 334 strane.
Njom je Mustafa osuđen za proizvoljno lišavanje slobode (10 godina zatvora), mučenje (22) i ubistvo (25 godina), a oslobođen je za surovo postupanje u zatvorskom objektu u Zlašu.
Dobio je jedinstvenu kaznu od 26 godina zatvora. Sud je utvrdio da je najmanje šest žrtava bilo zatvoreno u Zlašu i da su žrtvama ostale trajne fizičke i psihičke posledice zbog njihovog tretmana tokom zatočenja. Sud nije izdao nalog za naknadu štete žrtvama, pa se on može očekivati uskoro.
U presudi je dato detaljno obrazloženje suda oko utvrđivanja kredibilnosti i pouzdanosti svakog svedoka tužilaštva i odbrane.
Opšta ocena suda o verodostojnosti i pouzdanosti svedoka iznosi se na preko 60 strana.
Pored svedoka, sud je uzeo u obzir i njegovo svedočenje kao svedoka u predmetu „Agron Zećiri“ koje je dao 12. 3. 2003. godine pred Okružnim sudom u Prištini i izjave koje je dao Specijalizovanom tužilaštvu kao osumnjičeni.
Od pisanih dokaza za sud su bili prihvatljivi UNMIK-ovi spisi i „lista zatočenika“.
Ovaj poslednji nalazio se u spisima Haškog tribunala, a zaplenjen je kada su pripadnici Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije ušli u Zlaš. On kolaborira sa izjavama žrtava.
Sud je detaljno razmatrao pitanje alibija optuženog, kao i njegovog prisustva na različitim lokacijama tokom inkriminisanog perioda. U pogledu alibija, sud je zaključio da se optuženi konstantno kretao do i iz Zlaša, ali da dokazi odbrane nisu izazvali razumnu sumnju da se optuženi nije nalazio u Zlašu tokom izvršenja zločina.
Presuda je značajna, jer je utvrđena struktura OVK jedinice BIA, kao i organizacija zone „Lab“.
Njen značaj je u tome i što je utvrđeno da je 20. 5. 1998. godine osnovana BIA koja je operisala u prištinskoj i podujevskoj regiji. Imala je do 600 pripadnika, u zavisnosti od perioda. Utvrđeno je da su neki pripadnici ove jedinice operisali u civilnoj odeći, što je važno zbog brojnih drugih zločina.
Mustafu je na mesto komandanta jedinice postavio Rustem Mustafa, komandant zone „Lab“. Dobijao je naređenja od zone „Lab“ i istoj slao izveštaje.
U presudi je navedeno da se iz izjava svedoka sud uverio o postojanju klime straha i zastrašivanja protiv svedoka ili potencijalnih svedoka, njihovih porodica, kao i protiv lica koja pružaju dokaze u istragama ili krivičnom gonjenju zločina koje su izvršili pripadnici OVK.