Francuski list Figaro o Kosovu: Srbi kao poslednji Mohikanci

Samo manjiski deo Srba još uvek živi u urbanim sredinama na Kosovu, uključujući oko 30.000 u severnom delu Kosovske Mitrovice, a na prste obe ruke mogu se nabrojati oni koji su nastanjeni u Prištini, Prizrenu ili Peći, preneo je francuski list „Figaro“ u opširnoj reportaži o Srbima na Kosovu.

Ostali Srbi, oko 80.000, živi južno od reke Ibar, u ruralnim sredinama, i raštrkani su po Kosovu gde je nekoliko stotina ulica i trgova promenilo nazive od kraja sukoba, dok je podignuto nekoliko stotina spomenika u čast albanskim borcima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), naveo je francuski list.

„Po blatnjavim cipelama prepoznajemo Srbe na retkim susretima unutar zajednice koje organizuju međunarodna zajednica i civilno društvo“, ogorčeno je rekao Živojin Rakočević, direktor Kulturnog centra Gračanice.

Rakočević ulaže vrhunske napore da s vremena na vreme organizuje izložbu, projekciju filma ili neku priredbu, kako bi „nahranio duh i imao privid normalnog života“.

Direktor radija Goraždevca kod Peći Darko Dimitrijević izjavio je francuskom listu da se često pominje termin enklava, mada smatra da je pogodniji termin geto.

Figaro ističe da je u Peći, sedištu Srpske pravoslavne patrijarhšije, nekada živelo oko 30.000 Srba, a sada žive samo jedan sveštenik, dva starija bračna para i nekoliko monahinja.

Goraždevac je takođe ostao bez stanovništva, 2000. godine selo je imalo 1.200 stanovnika, a danas jedva 750 ljudi.

„I dalje verujem da je suživot moguć. Ali poslednjih godina situacija se pogoršala. Srbi žive između čekića Prištine i nakovnja Beograda. Većina Albanaca negira srpsku kulturu na ovoj teritoriji i želi monopol vlasti. Smetnja smo i Beogradu koji se pomirio sa našim nestankom“, rekao je Dimitrijević.

Učiteljica u penziji Momirka Vukmirović, jedina je Srpkinja koja se vratila da živi u selu Vitomirica kod Peći, koje danas naseljavaju Albanci i Bošnjaci.

Ona je posle liturgije u manastiru Visokih Dečana, koji čuvaju vojnici Kfora, rekla da je u Vitomirici već dva meseca i da za sada nije imala nikakvih problema.

„Komšije koje su došle iz BiH i koje sam poznavala od ranije, ponekad mi dođu u goste. Sednemo, pijemo kafu, pričamo o starim dobrim vremenima i o onima kojih nema. Nemam kontakta sa Albancima u selu. Tu je samo Idriz, mladi komšija kojeg poznajem od kada je bio mali i koji je obećao da će doći da me vidi“, rekla je učiteljica.

Ona je izrazila uverenje da se može živeti zajedno i dodala da se ne treba obazirati ako to nekome smeta, dodao je francuski list.

Svi Srbi iz sela Osojane pobegli su 1999. godine iz straha od odmazde, ali su se mnogi vratili već 2001. godine da ponovo sagrade gotovo sve uništene zgrade. Oni su tada bili „pioniri pokreta povratka za koji se nadalo da će biti veliki“, naveo je Figaro.

Danilo Đurić, tridesetogodišnjak, vodič u Zubinom Potoku i rep kompozitor, strahuje da uskoro više neće moći da ostane u selu.

Bez izgleda za budućnost, većina mladih ljudi njegovih godina je već otišla.

„Srbi na jugu su želeli da se integrišu u Kosovo. Polagali smo velike nade kada je Aljbin Kurti (Albin) postao premijer 2021. godine, ali ništa se nije dogodilo“, ispričao je on za francuski list.

„Priština želi da nas se otarasi i po svaku cenu da uspostavi apsolutnu kontrolu nad severom, dok Beograd i Srpska lista povezana sa organizovanim kriminalom vode politiku vatrogasaca piromana i koriste nas kao piune u pregovorima“, ocenio je Đurić.

Takav stav ima i Marko Jakšić, sudija u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde postoji grafit „Ovo je Srbija“. On je rekao da je u novembru dao ostavku na svoju funkciju, kao i svi državni službenici Srbije na severu.

Jakšić (39) rekao je da je krajem decembra bio i na barikadama na administrativnim prelazima.

„Pokušavao sam da učestvujem u integraciji, u raznim komisijama, ali je jasno da multietničko Kosovo gde bi Srbi imali jednaka prava postoji samo na papiru. Uprkos svemu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman je da potpiše istorijski sporazum sa Prištinom. To je izdaja“, ocenio je Jakšić.

Da li bi Zajednica srpskih opština predviđena sporazumom bila rešenje? Za Kabeta Vouta (Cabet Vaught), iz organizacije Aktiv u Mitrovici, koja je posvećena artikulisanju i identifikovanju problema sa kojima se suočavaju manjine, izvesno je da bi „taj institucionalni kišobran omogućio da se zaštite njihova prava i da se osećaju sigurnije“.

„Pre nekoliko godina ljudi su lakše prolazili mitrovačkim mostom. Čuo se albanski jezik na severu i srpski na jugu. To nije bilo pomirenje, već normalizacija. Dolaskom na vlast Aljbina Kurtija ponovo se javlja nepopustljivost, umnožavanje policijskih intervencija, sa maskama i jurišnim puškama“, rekao je Jakšić.

Prema njegovima rečima, nametnula se „nacionalistička struja koja ne sluša ni nealbanske zajednice, ni Srbe, ni Gorance, ni Rome, ni Bošnjake, pa čak ni civilno društvo“.

„To podstiče nekažnjivost, kao što je bio slučaj sa odlukom Ustavnog suda koji je presudio u korist pravoslavnog manastira Dečani, koji je tražio vraćanje njegova 23 hektara imovine, ali Priština ipak odbija da da sprovede tu odluku“, dodao je Jakšić, preneo je Figaro.

Kosovo i posle 15 godina potkopano nestabilnošću

Kosovo je posle 15 godina od proglašenja nezavisnosti potkopano nestabilnošću, a dve decenije posle završetka sukoba između snaga Beograda i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), tenzije sa Srbijom još uvek su prisutne, ocenio je francuski list Figaro (Le Figaro) i dodao da je nedostatak perspektive doprineo masovnom egzodusu stanovništva.

„Uprkos pokušajima dijaloga koji se vodi od 2011. godine pod okriljem Evropske unije (EU), odnosi Prištine i Beograda godinama idu iz jedne krize u drugu. Dok rat u Ukrajini besni gotovo godinu dana, Zapad je odlučan da stabilizuje ovaj potencijalni front na Balkanu“, naveo je Figaro.

Zbog toga već nekoliko meseci evropski i američki izaslanici putuju u Beograd i Prištinu zalažući se za postizanje „novog privremenog sporazuma koji ima za cilj sprečavanje novih tenzija“, a koji treba da bude zvanično prihvaćen što je pre moguće.

Dokument ne predviđa obavezu Srbije da „formalno prizna nezavisnost svoje bivše pokrajine“ – piše list, što je Beograd uvek odbijao. S druge strane, Srbija više ne bi trebalo da blokira pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama.

Figaro je preneo nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija trpeti sankcije i izolaciju ako odbije plan. Kako je dodao list, Vučić nije pomenuo da je za nagradu predviđena značajna finansijska podrška, posebno za infrastrukturu.

Priština, s druge strane, zahteva da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, a „traži i izvinjenje za zločine koje su počinile srpske snage tokom sukoba 1998-1999.“. Međutim, sada je kamen spoticanja formiranje Zajednice srpskih opština kako je predviđeno briselskim sporazumom iz 2013. godine.

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je odbio da preduzme taj korak, iz straha da bi to moglo da posluži kao uvod u teritorijalnu autonomiju za Srbe, ili čak da dovede do potencijalne podele Kosova.

Čini se da je američki pritisak, veoma intenzivan poslednjih nedelja, urodio plodom, naveo je Figaro.

Pored ponovljenih poseta specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i američkog izaslanika za Balkan Gabrijela Eskobara (Gabriel Escobar), američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenir (Jeffrey Hovenier) je uporno ponavljao da SAD čekaju da Priština ispuni svoje obaveze, uz rizik da joj se nametnu sankcije i njen premijer izbaci iz pregovora.

Istog dana kada je predsednik Srbije u svom parlamentu pozvao na prihvatanje plana Zapada, kosovski premijer je izjavio da se „može predvideti formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom“, ali je postavio i svoje uslove.

Bivši predsednik pokreta Samoopredeljenje, Visar Imeri, izjavio je da je za zapadne zemlje formiranje Zajednice srpskih opština bezuslovno i hitno.

„Kurti je svojom nepopustljivošću i antisrpskom retorikom sebi na leđa natovario međunarodnu zajednicu. Posebno SAD, koje su ipak bile inicijator napada NATO-a i najveća podrška nezavisnosti Kosova“, ocenio je Imeri.

Po njegovim rečima, Kurtijev rejting je svakako i dalje jak, ali opada.

„Njegovi čvrsti stavovi o Srbiji donele su mu (Kurtiju) ogromnu podršku albanskog stanovništva, ali nije ispunio obaveze na osnovu kojih je njegova stranka pre dve godine osvojila 50,2 odsto glasova“, rekao je Imeri.

Za kosovske Albance prioritet je tada bio „okretanje stranice“ posle dve decenije vlasti veterana OVK-a i kažnjavanje njihovih ekscesa – korupcije, sveprisutnog kriminala i ekonomske stagnacije, naveo je francuski list.

Međunarodna zajednica je takođe tada pokazala kritičnost, svesna da su očekivanja velika. „On (Kurti) je pre svega dogmatski nacionalista“, ocenio je jedan neimenovani zapadni diplomata i kasnije ukazao na Kurtijeve „teškoće u reformi nefunkcionalne administracije, koju muči nepotizam njegovih prethodnika“.

Posle dve godine na vlasti, Kosovo se nije mnogo promenilo. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala je dala rezultate na određenim nivoima, ali nije uticala na oligarhe koji i dalje zauzimaju strateške pozicije.

Obrazovni, kao i zdravstveni sistem, nastavljaju da pokazuje svoja ograničenja, a socijalna politika nije imala duboke transformacije.

Što se tiče obećanog dijaloga sa Srbima, uprkos nekoliko pokušaja uspostavljanja komunikacionih kanala, Kurtijeva „vidljivost se svodi na insistiranje na uspostavljanju kosovskog suvereniteta i kontrole severa zemlje, uz umnožavanje mišićavih policijskih intervencija“, naveo je Figaro.

Francuski list je dodao da se manevarski prostor kosovskih vlasti smanjuje i zbog „monopola Srpske liste i pritiska koji ona, uz podršku Beograda, vrši na srpske građane Kosova“.

Figaro u opširnom tekstu navodi da u tom delikatnom kontekstu treba da počne suđenje Hašimu Tačiju (Hashim Tachi), bivšem moćniku Kosova, optuženom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad srpskim i albanskim civilnim žrtvama, pred Specijalnim sudom u Hagu.

Optužnica protiv njega, kao i optužnica protiv njegove bivše desne ruke, Kadrija Veselija (Veseli), navele su njegovu Demokratsku partiju Kosova (DPK) da shvati da joj je potrebna promena. Primer koji treba slediti je primer desnog centra i proevropskog Demokratskog saveza Kosova (DSK), koji je popularniji zahvaljujući vođstvu koje predstavlja novu generaciju.

Figaro je preneo da je DSK s novom dinamikom lidera Ljumira Abdidžikua (Lumir Abdixhiku) osvojila dobre rezultate na opštinskim izborima održanim na jesen 2021. godine.

Ta stranka je pobedila u Prištini i sačuvala je vlast u Peći. Perparim Rama, novi gradonačelnik Prištine, želi da obnovi veze između zajednica.

„Moj slogan je – Priština za sve“, rekao je Rama, arhitekta koji je celu karijeru, pre no što se kandidovao, proveo u Londonu.

Figaro navodi i da mnogi na Kosovu strahuju da će vizna liberalizacija sa EU, koja se očekuje do 1. januara 2024, doprineti još masovnijem odlasku ljudi.

Po rečima Visara Vokrija, direktora programa Instituta Riinvest, biće teško sprečiti novi talas odlazaka. Inflacija dostiže 12 odsto na godišnjem nivou, jaz u bogatstvu se sve više povećava, investicije su u zastoju, a uvoz je deset puta veći od izvoza.

„Masovni transferi novca iz dijaspore uvek održavaju Kosovo. I opet, taj novac se koristi samo za podršku potrošnji i ne podržava dugoročni privredni rast“, rekao je Vokri.

Širom Kosova, u Mitrovici kao i u Prištini, svi sanjaju o mirnoj zemlji. Umorni od beskrajnih svađa, mladi ljudi odustaju da tamo grade svoje živote. Čak i oni koji su bolje situirani beže, kao i svuda u regionu, dodao je Figaro.

„Ako dugo očekivana liberalizacija viznog režima sa šengenskim prostorom konačno bude odobrena, neki već predviđaju da bi trećina stanovništva mogla da spakuje kofere i brzo napusti Kosovo“, naveo je francuski list.