Eurasia Press & News
Opravdanost izgradnje hidroelektrane Đerdap 3 bi trebalo dodatno analizirati, ne samo zbog rezervi koje u vezi tog projekta izražava rumunska strana, već i da bi se precizno utvrdilo da li je taj projekat održiv i isplativ, smatra domaća stručna javnost.
Da bi Đerdap 3 bio izgrađen Srbiji je potrebna i saglasnost Rumunije a ona je, bar hipotetički, dovedena u pitanje nakon nedavne izjave ministra energetike te zemlje Sebastijana Burduže da bi nova reverzibilna hidroelektrana mogla da ugrozi proizvodnju struje u hidroelektranama Đerdap 1 i 2.
– Gvozdena vrata 1 su stub našeg energetskog sistema, a stalna ulaganja u modernizaciju ove infrastrukture su neophodna da bi se obezbedila stabilnost i efikasnost proizvodnje električne energije. Što se tiče Đerdapa 3, mogućeg crpnog akumulacionog postrojenja na teritoriji Srbije, on je sada na nivou studije izvodljivosti. Srpska strana je sarađivala sa američkom kompanijom Bechtel, koja je pre nedelju dana iznela preliminarne podatke o investiciji i mogućem uticaju na proizvodnju energije iz Gvozdenih vrata 1 i 2. Veoma smo pažljivi prema ovim investicionim planovima, jer ne želimo ni pod kojim uslovima da trpi eksploatacioni potencijal postojećih hidroelektrana na Dunavu. Razumemo značaj Đerdapa 3 kao pumpne hidroelektrane i njenu ulogu u pružanju sistemskih, balansnih usluga, ali nećemo praviti nikakve kompromise od proizvodnje električne energije iz Gvozdenih vrata 1 i 2I – rekao je Burduža.
Stručnjak za energetiku Željko Marković ističe za Danas da su u ovom trenutku urađene samo nekompletne analize opravdanosti izvođenja projekta Đerdap 3 i da su nužne dodatne koje bi dala precizan odgovor da li bi izgradnja te reverzibilne hidroelektrane bila isplativa.
– Isplativost projekta bi trebalo analizirati u više segmenata. Tako treba proveriti mogućnost tehničke izvodljivosti, između ostalog ispitati i da li bi izgradnja Đerdapa 3 ugrozila proizvodnju struje iz Đerdapa 1 i 2. Nužno je sagledati da li bi takav projekat predstavljao opasnost po ekologiju a neophodno je dati odgovor i na veoma bitno pitanje, a to je koliko jedna takva investicija košta -objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da analize koje su dosad urađene ne daju odgovor na postavljena pitanja koja je važno sagledati da bi se utvrdila isplativost investicije kao i da je za sprovođenje tog projekta potrebno obezbediti i saglasnost rumunske strane.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor istiće za Danas da je je izjava rumunskog ministra energetike politička i da je kao takvu i treba posmatrati.
– To što rumunska strana u ovom trenutku ima takav stav ne znači da se on neće promeniti u budućnosti. Moguće je da, primera radi, Beograd Bukureštu ponudi određene kompenzacije zbog čega bi Rumunija mogla da promeni svoj stav. Drugim rečima, Srbija ne treba da odustaje od izgradnje Đerdapa 3. U svakom slučaju, nadležni u Srbiji u međuvremenu bi trebalo da se orijentišu na projekte poput izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica. Takođe, potebno je povećati obim dobijene struje iz obnovljivih izvora energije kao i izgraditi skladištne prostore za čuvanje struje. Sve to bi omogućilo da Srbija u perspektivi raspolaže sa značajnim količinama električne energije – navodi naš sagovornik.
Inače, plan za gradnju hidroelektrane Đerdap 3 postoji od osamdesetih godina prošlog veka, odmah posle završetka HE Đerdap 2.
Đerdap 3 bi, kako stoji na sajtu Elektroprivrede Srbije, bila reverzibilna HE koja bi se gradila na 1007. kilometru Dunava (nizvodno od Đerdapa 1 i 2).
Koncepcija rešenja sastoji se u tome da se voda zahvata iz Đerdapskog jezera sa kote 68 m, pumpa u gornje predviđene bazene Pesača i Brodica, i to kada elektroenergetski sistem Srbije raspolaže viškom električne energije. U vrhovima opterećenja radi kao akumulaciona elektrana koja obezbeđuje neophodnu snagu i potrebne količine energije.
Stručna javnost u Srbiji često ističe da je izgradnja Đerdapa 3 na “dugačkom štapu” jer je još uvek u fazi preliminarnih analiza.
Spekuliše se da bi za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 trebalo izdvojiti oko tri milijarde evra dok se procenjuje da bi izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica koštala milijardu evra.
Početkom godine, ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je izjavila da su reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3 projekti čija izgradnja sledi jer bi se na taj način obezbedilo stabilno snabdevanje strujom i pospešilo balansiranje elektroenrgetskog sistema.
