Kada sam išla u osnovnu školu, ime Vuk
nije bilo baš popularno. Štaviše, bilo je vrlo retko. Nisu tada bila moderna „životinjska“ a ni „tradicionalna“ imena.
Kada smo učili o Vuku Stefanoviću Karadžiću, učiteljica nam je zato objasnila da su njegovim roditeljima svi sinovi umrli na rođenju ili brzo posle toga. Mnoge bolesti su u to vreme bile neizlečive, pa smrt beba nije bila neobična, ali je ljudima bilo lakše da veruju u neka natprirodna bića.
S kolena na koleno se prenosilo verovanje da veštice i druga „zla mitska bića“, ubijaju novorođenu mušku decu.
Kako bi ih zaštitile, majke su svojim novorođenim sinovima davale ime po divljoj životinji vuku, koji je trebalo da „zastraši“ zle sile i zaštiti decu od umiranja ili obolevanja od smrtonosnih bolesti.
Kod Vuka Stefanovića Karadžića, imalo je efekta. Doživeo je, za svoje vreme, duboku starost.
Iz imenice vuk nastala su brojna prezimena, najpoznatije je, naravno, Vučić.
Predsednik naše zemlje rado koristi aluzije na svoje prezime.
Svojevremeno je izjavio da je „u cirkusu video i slona i tigra, ali ne ni vuka, ni vučića“.
Nedavno je poručio kako „vuk ne gubi svoje snove zbog mišljenja jedne ovce“. Vuk je, sigurna sam, on, a ko je ovca? I da li je samo jedna ili ih ima više?
Javili se odmah njegovi sledbenici od ministra odbrane Miloša Vučevića, preko stranačkih funkcionera Luke Kebare, Nevene Đurić i brojnih drugih. Poruke slične – „Vukovi tvoji uvek uz tebe“.
Lepo je kada članovi stranke podržavaju svog predsednika, ali da nije malo degutantno?
Predsednik bi u ponedeljak trebalo Vladi da predoči dokle se stiglo u pregovorima o „nemačko-francuskom“ planu o Kosovu, onda će obavestiti javnost u novom istorijskom obraćanju.
Čućemo sigurno novo zavijanje naprednjačkih vukova i vučića.
U različitim narodima vukovi imaju mitski status. Znamo svi priču o Romulu i Remu, a u turskoj mitologiji vučica Aseni je mitska pramajka Turaka, otuda postoji nacionalistička organizacija „sivi vukovi“.
Fascinacija vukovima je znači šira pojava i Srbija nije izuzetak, ali ako se ova pomama nastavi – da li će neko predložiti da umesto dvoglavog orla, vuk postane simbol na državnom grbu?
Koliko god se naprednjaci trudili da vuka povežu s predsednikom, čini mi se da je na našoj političkoj sceni, jedan Vuk – Drašković. Osim u politici, vukova ima i u basnama i poslovicama, Najpoznatija je „vuk dlaku menja, ćud nikada“. Aska ovde nema nikakve šanse.