Sva Vučićeva povlačenja sa čela SNS i iz politike: Gde je granica pamćenja srpskog birača?

Kocka o povlačenju Aleksandra Vučića sa bilo koje od funkcija odavno je bačena i kotrlja se duže od decenije, pa zato ni ne čudi što to više ne mora da radi sam, pa tako njegov odlazak najavljuju drugi i odmah se utrkuju ko će prvi da ga zamoli da odustane.

Poslednje povlačenje iz rukava plasirao je u nedelju uveče preko Pinka, kada je objavljeno da je najbližim saradnicima rekao da je spreman da se povuče.

Prvi u red su stali Darko Glišić i Bratislav Gašić koji su zaključili da naprednjaci neće više moći da postoje bez njega, što i nije neka novost. Molbe da vođa ostane na svom mestu nastaviće da se ređaju narednih dana, od vrha ka nižim ešalonima SNS-a, sve dok svi koji treba ne prođu redovni tost provere lojalnosti.

Sada samo treba da saznamo da li je ova najava povlačenja plasirana u cilju dodatne dramtizacije oko Kosova ili je to početak pravljenja neke nove organizacije, najavljenog Srpskog bloka. Podsetimo i da je samo od 2020. godine pet puta obećavao da će povući s čela SNS-a, a prvu takvu javnu najavu dao je još davne 2014. (tačan broj u osam godina nije lako utvrditi, ali tu je negde oko 12, plus-minus jedan, dva).

Šta god da je u pitanju nije loše za zamajavanje (neki bi rekli spinovanje) prosečnog srpskog glasača koji tek treba da shvati kako je predsednik od „odbio sam da primim taj dokument“ i „neću ni da ga pogledam“ ekspres metamorfozom došao do toga za Francusko-nemački plan za Kosovo kaže: „Može, ali pod jednim uslovom“.

Osim još nekoliko medija van režimske kontrole teško da ima ko da ga podseti da je obećavao i da „nema nameru da se kandiduje na predsedničkim izborima“ (2017), potom da ne razmišlja da se rekandiduje za drugi mandat, te će „neko drugi morati da preuzme odgovornost“ (2021), a sada i da mu „ne pada na pamet da menja Ustav“ radi ne daj bože trećeg kruga na Andrićevom vencu.

Prva Vučićeva teatralna najava, koju pisac ovih redova pamti, nije iz vremena SNS-a, već iz davne 2004, kada je uoči drugog kruga izbora koji su odlučivali o tome ko će voditi Beograd rekao da će se povući iz politike ako ne pobedi kandidata Demokratske stranke Nenada Bogdanovića.

Potom je 2005. godine u TV duelu na Pinku sa Draganom Đilasom (da, nekad je i na ružičastoj televiziji postojao ovakav TV duel o čemu sada svedoče samo još stari snimci na Jutjubu) objasnio da je od svog obećanja odustao zarad opštih interesa. U istom duelu uživo je najavio novo povlačenje iz politike ukoliko isti taj Đilas ne bude uspešno osuđen za krivična dela koja mu je tada SRS stavljala na teret (tada još uvek nije bio lopov već „samo“ tajkun u očima radikala).

Nova stranka (SNS) donela je nova obećanja o povlačenjima koja su vremenom sve češće počela da se ponavljaju, ispitujući granicu dužine pamćenja prosečnog srpskog birača (koja očigledno još nije ispitana do kraja). Bilo je obećanja o povlačenju iz politike i 2016, a potom je od 2019. ulog smanjen na samo odlazak s čela naprednjaka.

Praksa je pokazala da na obećanja o povlačenju može da ga izgleda natera samo splet okolnosti. Jedini put kada je delimično ispunio datu reč bio je 2008. godine, kada se posle raspada SRS-a stvarno povukao iz politike, na nešto više od nedelju dana, kada je verovatno tvrdio pazar oko uloge u novoj organizaciji koju je krenuo da pravi Tomislav Nikolić.

Možda ga na kraju kosovski čvor, zapadne sile, ruski uticaj ili nešto četvrto zaista nateraju da ovih dana (godina) ispuni dato obećanje, ali svi znamo da će na relazaciju uticati isključivo neki drugi faktori, a ne nečija gola reč.

Check Also

Poland relocates its Patriot missiles to Warsaw

Poland has moved its Patriot surface-to-air missile systems to a military airfield in western Warsaw …