INTERVJU Daniel Smit: Vučić mora da shvati da priznanje nezavisnosti Kosova nije stvar kompromisa, već priznanje realnosti

-Pojačane su aktivnosti Rusije na destabilizaciji Balkana, o čemu najbolje govori prisustvo Vagner plaćenika i formacije “Noćni vukovi” na barikadama koje su strukture Srbije bile postavile po Vučićevom nalogu na severu Kosova, kaže u razgovoru za Danas Daniel Smit, nezavisni stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost sa fokusom na zemlje Zapadnog Balkana.

Dodaje da ove grupe vidimo na svakom proruskom protestu u Beogradu, Banjaluci, Podgorici, Jarinju ili na severu Kosova.

Rusija je, smatra britanski stručnjak koji je, kaže, nakon ruske invazije na Ukrajinu počeo aktivnije da razotkriva rusku propagandu i ruski uticaj na Zapadni Balkan i Evropu, definitivno izgubila rat u Ukrajini.

“Putin se bori samo da sačuva svoju moć i procesuiranje za ratne zločine”.

*Šta u perspektivi takvog ishoda rata u Ukrajini možemo očekivati na Balkanu? Podsetiću vas da sektor bezbednosti u Crnoj Gori i BiH kontrolišu ljudi bliski srpsko-ruskom rukovodstvu.

-U tom kontekstu, destabilizacija Zapadnog Balkana bi bila veoma povoljna za Rusiju, da zadrži Putina na vlasti i da odloži pobedu Ukrajine, koja je neminovna. Rast ruskog uticaja, posebno u Crnoj Gori i Bosni, predstavlja direktnu pretnju po NATO i evroatlantsku bezbednost.

*Možemo li očekivati još incidenata, nanovo barikade, proteste, opet “stanje pripravnosti” srpske vojske… dok Vučić, kako kaže, “traži kompromis” za Kosovo?

-Nije tajna da Vučić temu Kosova koristi da pobegne od stvarnih problema sa kojima se suočavaju građani Srbije, čiji životi su svakim danom sve teži zbog Vučićeve autoritarne politike i ekonomske krize.

Vučić i političke elite u Srbiji nisu se ogradile od Miloševićevog mentaliteta, kontaminirali su javno mnjenje u Srbiji temama nacionalizma, mržnje prema drugima i protiv zapadnih vrednosti.

U tom kontekstu, za autsajdera koji ne poznaje dobro srpsku politiku, postizanje sporazuma sa Kosovom i kompromisa od Srbije može izgledati teško.

*A zapravo nije tako teško?

-U stvarnosti je teško samo Vučiću jer ga to drži na vlasti i dalje od suočavanja sa problemima građana. Kroz strategiju “eskaliraj do deeskalacije“, Vučić pokušava da destabilizuje Kosovo i Balkan, kako bi imao koristi i od Zapada i od Istoka.

Posledično, sve dok ne bude pravno obavezujućeg sporazuma između Kosova i Srbije o međusobnom priznavanju Vučić će ponovo izazivati tenzije koje ozbiljno ugrožavaju mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu.

Vučić mora da shvati da priznanje nezavisnosti Kosova nije stvar kompromisa, već priznavanja realnosti, čega je i sam Vučić svestan.

Kompromisom za Srbiju, za njenu integraciju u EU, može se nazvati priznanje nezavisnosti Vojvodine; autonomiju za Sandžak ili Preševsku dolinu, ali ne i prihvatanje odluke Međunarodnog suda pravde o Kosovu koju je sama Srbija tražila.

*Imajući sve to u vidu kako onda objasniti insisitiranje Zapada da se po svaku cenu uspostavi Zajednica srpskih opština (ZSO), tj. još jedna Republika Srpska, kako je sam Milorad Dodik priznao i kako pokazuje Nacrt statuta Fondacije Fridrih Ebert iz Prištine?

-Zapad je zainteresovan da se što pre postigne dogovor između dve države i jasno je da je za to potreban kompromis dveju strana.

Ono što Zapad mora da uzme u obzir jeste da Kosovo ne može da pravi kompromis sa svojim državljanstvom, jedinstvenim i multietničkim karakterom države Kosovo. Istorija je dokazala da su entiteti poput Republike Srpske opasni za stabilnost multietničkih država, regionalnu stabilnost i mogu poslužiti kao oruđe Srbiji i Rusiji za destabilizaciju Balkana.

Kosovo je poseban slučaj pružanja najšireg spektra prava i sloboda za manjine u Evropi i svetu.

Ova zagarantovan prava se uzimaju zdravo za gotovo. Ono što je evidentno jeste da Vučića i Srbiju ne zanimaju prava Srba na Kosovu, jer bi ostvarivanje ovih prava oslobodilo Srbe i građane Republike Kosovo od Vučićevog režima .

Vučić je zainteresovan da koristi kosovske Srbe kao svoje lične robove, za jačanje nacionalizma, za glasove i ostanak na vlasti i kao taoce za pritisak na međunarodnu zajednicu.

*Pomenuli ste da Kosovo može poslužiti kao oruđe Srbiji i Rusiji za destabilizaciju Balkana. Zašto Putin preko Srbije nastoji da gurne Kosovo do ivice?

– Dok su mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu važan element za evropsku i atlantsku bezbednost, istina je da Srbija i Rusija imaju koristi od tenzija na Balkanu. U trenutku kada Rusija gubi rat u Ukrajini, u njenom je interesu da stvori tenzije na Balkanu, kako bi se otvorio novi front.

Početak novog sukoba na Balkanu može otežati Ukrajini pobedu i pružanje pomoći sa Zapada Ukrajini.

Slično, tenzije na Balkanu odgovaraju Srbiji, odnosno Vučićevom režimu, koji na taj način izbegava stvarne probleme građana i iznenađujuće se predstavlja i nameće kao faktor stabilnosti.

Sve dok na Balkanu nema stabilnosti, Srbija i Rusija se mešaju u poslove suverenih država, koristeći srpsku manjinu i veru kao sredstvo uticaja.

• Iako kandidat za članstvo u EU, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji. Takođe, prema pisanju medija, ima srpskih dobrovoljaca koji su se borili ili se još bore u Ukrajini u sastavu grupe Vagner. Zašto EU zatvara oči pred ovakvim stvarima?

-Srbija je jedina država u Evropi koja ne samo da nije uvela sankcije Rusiji, već je na svaki način podržala Rusiju u genocidu u Ukrajini. Srbija nastavlja da dozvoljava letove ka Rusiji, dozvoljava emitovanje zabranjenih ruskih državnih medija u Evropi, dozvoljava proruske i antiukrajinske marševe i ćuti o velikom broju srpskih dobrovoljaca koji se bore za Rusiju u Ukrajini.

U vreme kada se zapadni lideri sastaju sa ukrajinskim liderima, šefovi srpskih država se svakog radnog dana sastaju sa ruskim ambasadorom i zvaničnikom, koordinirajući bezbednosnu, spoljnu i odbrambenu politiku.

Srbija je upozorena od Evropske unije i njenih zvaničnika da podržava Rusiju, ali nismo videli konkretne akcije.

*Zbog čega izostaju konkretne akcije?

-Evropska unija čeka da se ovaj pristup promeni, ali sa druge strane Srbija koristi ovu situaciju i čeka kraj rata da bi zauzela stranu.

Shodno tome, dok su se sve demokratske države ujedinile da osude rusku agresiju, besmisleno je da EU toleriše Srbiju, jer nije uvela sankcije Rusiji. Neuvođenje sankcija Rusiji ne ukazuje samo na spoljnu politiku Srbije, već i na njene vrednosti.

EU ne treba da toleriše da porezi njenih građana i milionske evropske investicije idu državi koja ima autoritarni režim, podržava rusku agresiju u Ukrajini i snabdeva se oružjem iz Kine.

*Neretko čujemo od Vučića da je izložen “jakim pritiscima” sa Zapada. Da li je, ipak, strah od Rusije jači od pritisaka Zapada? Kao što znamo, Kremlj ne toleriše izdaju.

-Vučić je svestan da je njegovoj igri Zapada i Istoka, odnosno EU i Rusije, došao kraj. Njegove fotelje su počele da se urušavaju i postoji rizik da izgubi fotelju vlasti i u Srbiji.

Jedino što Vučića plaši je gubitak vlasti. Režim u Srbiji je mnogo uložio u nacionalizam, mržnju prema Zapadu i podršku Rusiji, koja sada “bumerangira“ Vladu Srbije.