U nameri da se obračunaju sa rekordom inflacijom poslednjih četiri decenije velike centralne banke više od godinu dana dižu referentne kamatne stope.
Njihov cilj je da krediti dovoljno poskupe kako bi se građani i privreda manje zaduživali i manje trošili.
I mada Evropska centralna banka diže kamatne stope da bi oborila inflaciju u evrozoni, kolateralna šteta su i svi oni koji se zadužuju u evrima ili uzimaju kredite koji su indeksirani u evrima.
Ovo se svakako odnosi na naš region i posebno na dugoročne stambene kredite koji su mahom vezani za evro.
Istraživali smo gde u regionu su najjeftiniji, a gde najskuplji stambeni krediti u regionu, prema ponudama poslovnih banaka.
Bez obzira da li je zemlja u evrozoni, poput Hrvatske od skoro ili nije, izgleda da je za cenu hipotekarnog kredita najvažnije koliko je stabilan devizni kurs.
Takođe, primetne su i značajne razlike od banke do banke u nekoj zemlji, dok su do pre godinu, dve u vreme niskih kamatnih stopa i kamate na stambene kredite bile ujednačene.
Najjeftiniji su stambeni krediti u Hrvatskoj koja je od 1. januara članica evrozone, a njena valuta postala je evro.
Tamo se kamatne stope kreću od tri do 3,8 odsto, mada sudeći prema ponudi tamošnjih banaka, najpopularniji su krediti koji nose fiksnu kamatnu stopu prvih tri ili pet godina, a onda se ona menja u promenljivu kamatnu stopu koja varira u zavisnosti od euribora.
Za kredit od 60.000 evra na 20 godina po kamatnoj stopi od 3,5 odsto godišnje na kraju otplatnog perioda banci se ukupno plati kamata od oko 23.000 evra.
Slične kamatne stope su i u Crnoj Gori koja je usvojila nemačku marku 2001. godine, a prešla na evro 2002.
Varijabilne kamatne stope na stambene kredite kreću se oko 2,8 do tri odsto.
Ako želite da izbegnete rizik da euribor poraste to ćete morati dobro da platite. Fiksnae kamatne stope se kreću od 5,8 do 6,3 odsto.
Nešto više kamatne stope na stambene kredite su i u Bugarskoj. Ova zemlja ima tzv. valutni odbor, odnosno fiksiran kurs leva za evro.
Kamatne stope na stambene kredite tamo se kreću od 3,3 do 3,8 odsto.
I tamo su u ponudi kombinovani stambeni krediti sa fiksnom kamatnom stopom u početnom periodu, a zatim prelazak na varijabilnu kamatnu stopu.
Po pravilu fiksna kamatna stopa je značajno viša od promenljive.
I Bosna i Hercegovina ima valutni odbor, odnosno evro je „zakucan“ na 1,95 konvertibilnih maraka.
U BiH kamatne stope na stambene kredite se kreću od 3,4 do 5,8 odsto. Ovo su prilično velike razlike u kamatnim stopama. Poređenja radi, za kredit od 60.000 evra na 20 godina sa kamatnom stopom od 4,5 odsto platićete ukupno oko 31.000 evra na ime kamatem, a ako je kamatna stopa 5,8 odsto, ukupna kamata na kaju otplate dostići će čak 41.000 evra.
U zemljama koje vode politiku plivajućeg deviznog kursa izgleda da banke traže veću kamatu.
Srbija, koja nominalno ima ovu politiku kursa, mada je dinar već duže od pet godina stabilan u odnosu na evro, ima i više kamatne stope na stambene kredite od ovih zemalja.
Promenljive kamatne stope se kreću od šest odsto pa naviše odnosno tromesečni li šestomesečni euribor plus marže banaka koje su i preko četiri odsto.
Donedavno, ukupne kamatne stope na stambene kredite išle su i ispod tri odsto, ali tada je euribor bio negativan za pola procentnog poena, a danas je on tri odsto.
Sa kamatnom stopm od šest odsto godišnje, na kraju otplatnog perioda od 20 godina, na kredit od 60.000 evra, vratite čak 44.000 evra.
I ovde neke banke nude kombinovane kredite, gde se u početku plaća fiksna kamatna stopa, ali one su preko sedam, pa čak i 7,5 odsto.
Najviše kamate u regionu plaćaju Rumuni. Kako se može videti na sajtovima njihovih bnaka varijabilna kamatna stopa na stambene kredite ide preko osam, pa čak i do 9,2 odsto godišnje.
Ako bi plaćali 8,5 odsto narednih 20 godina na kredit od 60.000 evra, na kraju otplatnog perioda banci bi otplatiti još jedan stan ili čak 66.000 evra.
Iako je dinar stabilnavaluta poslednjih pet godina ipak su stambeni krediti u dinarima poprilično skuplji nego oni vezani za evro.
Kamatne stope su promenljive i sastoje se od referentne kamatne stope Belibor (šetomesečni belibor je 5,49 odsto, a tromesečni 5,34 odsto) i marže banke koje se kreću preko 4,5 odsto, pa i preko 5,5 odsto.
Ukupna nominalna kamatna stopa ide od 10,3 do oko 11,5 odsto.
U zemljama kao što su Rumunija i Mađarska uglavnom se odobravaju stambeni krediti u lokalnim valutama. I tamo su kamatne stope visoke, mada nešto niže od dinarskih u Srbiji.
U Rumunji je varijabilna kamatna stopa od 8,5 do 9,5 odsto godišnje, a u Mađarskoj preko devet odsto u zavisnosti od banke do banke.
Krediti u domaćoj valuti isključuju kursni rizik, odnosno rizik da će dinar oslabiti prema evru zbog čega bi se rate mogle povećavati i bez rasta kamatnih stopa.